Osigurani slučaj
Polise osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja – nezgode (u daljem tekstu: Polisa osiguranja od nezgode) se u praksi najčešće zaključuju u vidu kolektivnog osiguranja zaposlenih, studenata, učenika u osnovnim i srednjim školama i sl. Neretko je da korisnik osiguranja (zaposleni, student, učenik) nije ni svestan da je osiguran po gore navedenoj polisi, te je korisno i preporučljivo za prvi korak upitati poslodavca, sekretara škole ili drugo odgovorno lice u pravnom licu o postojanju polise osiguranja i o njenom sadržaju, s obzirom da bez uvida u sadržinu same polise osiguranja korisnik koji je osiguran po istoj ni ne može znati koji sve osigurani slučajevi su pokriveni istom, niti iznos sume osiguranja ugovorene za svaki od osiguranih slučajeva.
Naime, mogući osigurani slučajevi predviđeni u polisama osiguranja od nezgode jesu:
- smrt usled nezgode
- trajni invaliditet
- dnevna naknada
- troškovi lečenja
- naknada za prelom kosti
- naknada za bolničke dane
međutim, koji od navedenih osiguranih slučajeva će biti ugovoreni u polisi osiguranja od nezgode zavisi od saglasnosti volje osiguravača (osiguravajućeg društva koje izdaje polisu osiguranja od nezgode) i ugovarača osiguranja (poslodavca, fakulteta, srednje ili osnovne škole i sl.).
Uslovi osiguranja
Način ostvarivanja prava po konkretnoj polisi osiguranja krovno je propisan Zakonom o osiguranju, Zakonom o obligacioniom odnosima i drugim zakonskim i podzakonskim aktima koji su često navedeni u samoj polisi osiguranja, međutim, najpreciznije opredeljeni kriterijumi za ostvarivanje prava iz polise osiguranja od nezgode, uslovi pod kojima se gube prava ili ograničavaju, kao i uslovi gornje i donje granice tih prava, se nalaze u Uslovima osiguranja koji prate konkretnu polisu osiguranja i koji moraju biti taksativno nabrojani u istoj.
Ne treba gubiti iz vida činjenicu da polisa osiguranja od nezgode (kao i sve ostale polise osiguranja) predstavlja pre svega ugovor, te se sledstveno tome u polisi osiguranja mora navesti poslovna dokumentacija osiguravajućeg društva koja se primenjuje na konkretnu polisu osiguranja, jer naknadno jednostrano pooštravanje kriterijuma od strane osiguravača (osiguravajućeg društva) uvođenjem primene Uslova osiguranja koji nisu navedeni u samoj polisi osiguranja nije moguće, niti bi bilo pravično, s obzirom da osiguravajuća društva imaju relativno kompleksan sistem Uslova osiguranja (Opšti, Posebni, Dopunski…).
Takođe je bitno napomenuti da polisa osiguranja predstavlja formularan ugovor, jer ukoliko postoje odredbe polise osiguranja ili Uslova osiguranja koje podležu tumačenju (što nije redak slučaj u sudskim postupcima koji se vode radi ostvarivanja prava iz polisa osiguranja) iste se tumače u korist slabije strane, odnosno strane koja pristupa ugovoru shodno odredbama člana 100 Zakona o obligacionim odnosima.
Ostvarivanje prava po polisi osiguranj
Procedura iniciranja postupka ostvarivanja prava iz polise osiguranja započinje prijavom nastupanja osiguranog slučaja osiguravaču (osiguravajućem društvu) i dostavljanjem sve relevantne dokumentacije u prijavu. Nakon prijema prijave osiguranog slučaja osiguravajuće društvo ima rok od 14 dana da isplati nesporan iznos pripadajuće naknade, međutim, ukoliko prijava nije potkrepljena svom relevantnom dokumetancijom, osiguravajuće društvo će zatražiti dopunu dokumentacije i time produžiti rok za postupanje.
U praksi se dešava da tražena dokumentacija nije relevantna za rešavanje o zahtevu osiguranog lica (korisnika osiguranja), u kojem slučaju osigurano lice nije dužno da dopunjava dokumentaciju, nego može ostvariti svoja prava sudskim putem po proteku roka od 14 dana. Da li tražena dokumentacija relevantna ili ne, tumači se od slučaja do slučaja.
Po donošenju odluke o podnetom zahtevu, osiguravajuće društvo će u okviru gore navedenog zakonskog roka isplatiti na račun korisnika osiguranja (koji sam korisnik opredeli u svom zahtevu) nesporan iznosa naknade iz osiguranja, uz pouku o postojanju pravnog leka – prigovora drugostepenoj komisiji osiguravajućeg društva sa određenim rokom.
Bitno je napomenuti da rok naveden od strane osiguravajućeg društva nije prekluzivan, odnosno propuštanjem tog roka korisnik osiguranja ne gubi pravo da ga izjavi kasnije, s tim što se mora izjaviti unutar roka od 3 godine koji je predviđen članom 380. Zakona o obligacionim odnosima.
Bez obzira da li odlučit za izjavljivanje prigovora ili ne, korisnik osiguranja ne gubi pravo da u gore navedenom roku od 3 godine ostvari svoja prava po polisi osiguranja u sudskom postupku pred nadležnim sudom.
Relevantni propisi:
Informacije u ovom dokumentu ne predstavljaju pravni savet o bilo kom konkretnom pitanju i date su samo u opšte informativne svrhe.
