NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE
U saobraćajnim nezgodama učesnici istih najčešće pretrpe dva vida štete – materijalnu štetu (šteta na motornom vozilu, izgubljena zarada, troškovi lečenja i sl.) i nematerijalnu štetu (pretrpljen fizički bol, pretrpljeni strah, duševni bolovi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i sl.).
Iako oštećeno lice ima pravo da bira prema kome će usmeriti zahtev za obeštećenje (Odštetni zahtev), najčešće isti to čine prema osiguravaču štetnika – osiguravajućem društvu koje je izdalo polisu osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima (Polisa osiguranja od autoodgovornosti) za vozilo koje je skrivilo saorbaćajnu nezgodu.
Prethodno navedeno je i preporučljivo s obzirom da prilikom ostvarivanja naknade štete po bilo kojem od vidova štete nabrojanih u prvom stavu ovog teksta treba imati na umu potencijalnu opasnost od insolventnosti štetnika, s obzirom da se radi o fizičkom licu čije je imovno stanje najčešće nepoznato do samog momenta pokušaja naplate utvrđene pretrpljene štete.
Prilikom ostvarivanja prava na naknadu materijalne štete, neizostavan korak jeste procena same štete na vozilu. Procenu visine štete na vozilu oštećenog lica najčešće vrše procenitelji osiguravajućeg društva, a nakon prijavljivanja same štete osiguravajućem društvu. Međutim, u praksi se često javlja problem nedostatka informacije o identitetu osiguravača, te je najcelishodnije za oštećenog da se obrati sopstvenom osiguravaču radi izrade uslužnog zapisnika o oštećenju s obzirom da će osiguravač štetnika najčešće bez prigovora prihvatiti uslužno izrađen zapisnik drugog osiguravajućeg društva (uz nužno dostavljanje fotografija sačinjenih od strane procenitelja u prilogu uslužnog zapisnika).
Nakon prijavljivanja štetnog događaja osiguravajućem društvu štetnika, isto ima zakonski rok od 45 dana da postupi po prijavi, dok je u praksi najčešće slučaj da se predmet reši pre isticanja zakonskog roka.
Relevantni propisi:
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju
NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE
U pogledu nematerijalne štete sam postupak prijave štetnog događaja je identičan, s tim što su rokovi za postupanje i dokumentacija koja se prilaže različiti.
Naime, ukoliko oštećeno lice u saobraćajnoj nezgodi pretrpi povredu veoma je bitno da istu odmah i prijavi. Ukoliko se radi o ozbiljnijoj povredi policija će po dolasku na lice mesta obezbediti sanitet radi prevoza povređenog lica do nadležne zdravstvene institucije, međutim, reakcija samog oštećenog lica je bitna kod povreda koje se ne manifestuju odmah.
Relativno često se u praksi dešava da lice koje pretrpi blažu povredu u saobraćajnoj nezgodi, istu ne konstatuje odmah usled stanja šoka izazvanog samom saobraćajnom nezgodom, te da lice čak i na pitanje policijskog službenika odgovori da nije pretrpelo povrede što stvara nekoliko problema u praksi. Ukoliko se dogodi takav scenario, od ključnog je značaja da se oštećeno lice odmah po pojavljivanju tegoba javi u Urgentni centar, odnosno drugu nadležnu zdrvastvenu ustanovu radi konstatacije pretrpljenih povreda, uz napomenu da i najmanja konstatovana modrica drastično menja prava oštećenog u kasnijem toku postupka naknade nematerijalne štete.
Za slučajeve kada u saobraćajnoj nezgodi ne nastanu povrede, nego samo manja materijalna šteta (do 500 eura) policijski službenici ohrabruju učesnike da popune Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (tzv. Evropski izveštaj), međutim, sačinjenje Evropskog izveštaja može da ograniči obim prava koji oštećeno lice poželi kasnije da ostvari u postupku naknade štete.
Laici često nisu svesni preduslova za sačinjenje Evropskog izveštaja propisanih definicijom Evropskog izvešatja iz člana 7 stav 1 tačka 83 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (izostanak povreda i manja materijalna šteta), te im takođe nije poznato da ukoliko popune evropski izveštaj određena osiguravajuća društva će odbiti njihov zahtev za naknadu nematerijalne štete pozivajući se upravo na preduslove za sačinjenje Evropskoh izveštaja koje smo ranije naveli.
Shodno prethodno navedenom, evidentno je da od ključnog značaja reagovati u prvih 24-48h od momenta nastanka saobraćajne nezgode, jer ukoliko se promaši navedeni vremenski “prozor” za postupanje, izvestan je neuspeh u kasnijem postupku naknade nematerijalne štete za povrede pretrpljene u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi.
Konačno, bitno je napomenuti da i u slučaju izostanka povreda oštećeno lice ima pravo na naknadu štete za pretrpljeni strah, međutim, sudska praksa u pogledu priznanja ovog prava varira u zavisnosti koji od sudova Republike Srbije postupa u konkretnom postupku.
Relevantni propisi:
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima
Informacije u ovom dokumentu ne predstavljaju pravni savet o bilo kom konkretnom pitanju i date su samo u opšte informativne svrhe.
